Oblaka nikad dosta

Plavo nebo, beli oblaci kao beli jaganjci. Klasična rečenica koja se često može čuti. Ali danas, jaganjaca baš i nema.

Krećemo, hajde da posmatramo oblake.

Evo jedne spore kornjače.

Oblaci menjaju oblike dok ih vetar nežno pomera dalje. Ništa ne traje večno.

A tamo, ćurka!

Vidim i jednog razigranog majmuna kako plovi nebeskim svodom.

Sad vidim kucu i pticu. Svako vidi nešto drugo, i u tome je čar.
Možda je i vama neki od oblaka zaličao na oblike kao što se meni učinilo?

Gledanje oblaka je igra bez pravila.
Potrebna je samo mašta i malo vremena da pogledamo u nebo. Ponekad, upravo tamo gore pronađemo mir, osmeh i uspomenu.

Leto 2025.

Hvala vam na vremenu koje ste posvetili mojim postovima.
Želim vam lep dan!

Budite zdravi, srećni i veseli!